Otac svete Varvare, po imenu Dioskor, beše čovek silan i bogat, ugledan u gradu Iliopolju Misirskom, ali u veri slep, jer se klanjaše idolima. Imađaše samo jedno dete — ćerku Varvaru, koja od mladih dana beše blaga, mudra i neobično lepa. Bojeći se sveta i ljudi, Dioskor je zatvori u visoku kulu, okruži je svim raskošima, dade joj sluškinje i podiže joj kupatilo sa dva prozora, da se klanja bogovima koje joj postavi.
Ali dok je Varvara gledala kroz prozor kule zemlju pod sobom i nebo nad sobom, srce joj se samo od sebe otvori ka istini. Bez učitelja i bez knjige, blagodaću Božjom ona pozna da postoji samo jedan Bog — Tvorac neba i zemlje. A kada se njen otac jednom udalji iz grada, Varvara po Promislu Božjem iziđe iz kule i sretne hrišćanke koje joj objasniše veru Hristovu. Tada se duša njena rasplamti ljubavlju prema Gospodu.
Po povratku u kulu, Varvara naredi da se na kupatilu proseče i treći prozor, kao znak Svete Trojice. Na zidu prstom nacrta krst, i krst se čudesno udubi u kamen kao da je gvožđem urezan. A tamo gde je njena stopa dotakla kamen, proključa izvor vode, koji kasnije mnogima donese isceljenje.
Kada Dioskor sazna za veru svoje ćerke, obuze ga gnev. Nemilosrdno je izbi, istera iz kule i pojuri za njom da je ubije. Ali se stena pred Varvarom razdvoji i sakri je od očevog mača. No Varvara se ponovo pojavi, i otac je predade namesniku Martijanu na mučenje.
Sveta Varvara beše razdenuta i šibana dok joj telo ne bi prekriveno krvlju i ranama. U tamnici joj se javi sam Gospod sa anđelima i isceli je. Videvši to čudo, žena po imenu Julijanija poverova u Hrista i i sama požele mučeništvo. Obe behu strašno mučene, sramno vođene po gradu i izložene poruzi. Odsekoše im grudi, i krv njihova natopi zemlju.
Na kraju ih izvedoše na gubilište. Sam Dioskor podiže ruku na sopstvenu ćerku i zakla je, dok vojnici pogubiše Julijaniju. Istoga dana grom udari u kuću Dioskorovu i ubi i njega i Martijana, da se ispuni sud Božji.
Sveta velikomučenica Varvara postrada 306. godine. Njene čudotvorne mošti počivaju u Kijevu. Proslavljena u Carstvu Hristovom, ona se i do danas javlja vernicima, ponekad sama, ponekad u pratnji Presvete Bogorodice, kao uteha i zaštita svima koji joj se mole.
